О књизи: година / - Па, како? Вредело је, твоја хваљена истина, а? — У змајевим очима као угаљ црни је бодљикав гнев. - Да ли сам имао избора? — Притиснем се у зид иза себе, окренем се да му сакријем модрицу на образу коју ми је оставио муж. Заштитничким гестом покривам длановима огроман стомак. „То више није важно“, прави корак, још један. Испуњава цео простор. Зависи. Пресе. - Ја. Ти. Покупим га. - Али мој муж... мој прави... - Заборави. Сада си мој.